Tanda se nalazi u gornjem delu sliva Porečke reke, koja se u blizini Donjeg milanovca uliva u Dunav. Atar sela, veličine 40 km2, ima oblik leptira. Istočno krilo leži na padinama Deli Jovana, a zapadno na kosama Stola, Vizaka i Gornjanskog platoa. Po sredini, iz pravca juga ka severu, teče reka Crnajka, stvarajući usku i duboku kotlinu kroz koju prolazi regionalni put Miloševa kula-Bor. Centar sela  je na ušću potoka Ogašu krastavec u Crnajku, na nadmorskoj visini od oko 300 metara.
Živopisni reljef tande vulkanskog je porekla, i karakterišu ga razuđeni planinski ogranci ispresecani vodotocima. Gusta mreža kraćih i dužih planinskih potoka, stvorila je specifične kose koje se zovu “kulme”. Na njima su se seljaci naseljavali od davnina; zauzimali su, prema potrebi, njene pojedine ogranke zvane “krak”. “Krak” su seljaci krčili i na njemu podizali svoje pojate, na kojima su provodili ceo život. Nisu imali potrebe da podižu posebne objekte i u samom selu. Čuveni etnolog Tihomir Đorđević, koji je kroz Tandu prošao juna 1905. godine, napisao je čak da “selo Tanda upravo nije selo, već je sastavljeno od samih torova”. Imao je pravo, jer je u selu našao samo mehanu, školu, sudnicu, dućan i jednu jedinu kuću. Proteklo je sto godina od tada, ali se situacija nije mnogo promenila.
Tanda se tradicionalno deli na 14 “krakova“. Deset ih je na levoj strani reke Crnajke, a četiri na desnoj. Na levoj su: Kraku čulin, Kraku Krastavec, Kraku ograda, Kraku Margitonji, Kraku ursulaj, Kraku Njamculuj, Kraku drumuluj, kraku Simi, Kraku Stojan i Kraku krčag. Na padinama Deli Jovan su Barnideu, Kraku Veloješći, Kraku oknji i Gabra mare.   
Po predanju, selo se ranije zvalo Zagora, a današnje su mu nadenuli Srbi, kiridžije. Goneći karavane, zaustavljali su se kod nekog izvora čijom su vodom razblaživali svoje vino. Slušajući neobičan govor seljaka, koji je malo ličio na srpski, malo na rumunski, u čudu bi rekli: „Ala ovi tandrču? Pričaju tandara-mandara!“ Od tog „tandara-mandara“ ostalo je ime Tanda.

Najstariji poznat pomen Tande u istorijskim izvorima potiče iz 1784. godine. Može se pretpostaviti da je selo nastanjeno negde polovinom XVIII veka. Tragova starih naselja ima na Gabri i Vizaku. Priča se da je na vrhu Vizaka u davna vremena bilo selo u kome je živela rasa ljudi po imenu Knjež. Od njih su, kažu, nastali današnji ljudi. Ostataka groblja ima na padinama Kraku Veloješći, Kraku Simi i Kraku krčag. Na više mesta ima ostataka starih rudarskih radova: šljaka je nalažena u starom selu i na Barnideu, a na Čoka oknji rudarilo se u jednom kratkom periodu tokom XX veka. Već je priroda pokrila tragove kamenoloma u Čulin potoku, odakle se vadio crveni mermer i vozio za Beograd gde je uziđavan u zgrade Generalštaba JNA. Baš zbog mermera iz Tande ove se zgrade smatraju najlepšim građevinama posleratnog Beograda.