Jelen se na vlaškom kaže „šerb“, pa se od te reči izvodi ime današnjeg sela – Šerb- Šerbanovac i kasnije Šarbanovac. Postoji ubeđenje da je Šarbanovljane privukla topla lekovita voda čija svojstva ni do danas nisu potpuno utvrđena.  Šarbanovljani su  zaposeli znatno širi prostor- levu obalu Timoka, na prostoru između Sumrakovca i Metovnice i pobrđe, sve do Zlota i Brestovca. U selu ima više kotuna (zaselaka) koja nose karakteristična imena. Najveća su:Nestorov potok, Baba Jona, Suvi potok, Petlovo polje, Punđilov potok i Zmijski potok.
Nestorov potok se nalazi bliže Zlotu nego Šarbanovcu. Ime je dobio po starom Nestoru, vlasniku imanja duž potoka, pa je čitav taj kompleks dobio ime Nestorov potok.
Na suprotnom kraju, u nekada gustim, neprohodnim šumama pored Crne reke živela je davno čuvajući stoku starica Jona. Nije ostavila potomstvo, ali su po njoj brežuljci bogati šumom i divljači dobili ime Baba Jona. I taj se kraj i danas tako naziva.
Na putu prema susednom Sumrakovcu nalazi se Suvi potok. Ime je dobio prema vodotoku koji je u letnjim mesecima presušivao naročito kada su bivale sušne godine.
Prema Brestovcu pruža se plodno Petlovo polje.  Veruje se da je tu nekada bila gusta šuma puna divljači i fazana. Kada su se ljudi ovamo naselili budila ih je pesma divljih petlova. Šume su iskrčene u bogato polje ali je mestu ostalo i ime Petlovo polje.
Punđilov potok je prema verovanju dobio ime po nekom Punđilu koji se ovde prvi naselio baveći se stočarstvom.
Jedan se kraj opet po potoku zove Ogašu (potok) Orbuluj. Naziv je dobio po slepićima koji su ovde bili pojava. Slepić se na vlaškom kaže „orb“. Analogno tome, Ogašu Orbuluj- Zmijski potok.
U selu je sokak Babin potok. Ime nosi po kamenu koji je izgledom podsćao na skulpturu starice.

Šarbanovac je većim delom brdsko-planinsko selo. Ono je razbijenog tipa i jedno od većih sela u Borskoj opštini. Planine koje se nalaze u njegovoj okolini kao i okolini Bora su Rtanj, Crni vrh, Deli Jovan, Veliki krš i Stol. Te planine pripadaju Karpatskoj grupi planina od kojih ni jedna ne dostiže visinu od 1600m. Veće kotline u okolini Šarbanovca su Crnorečka i Zaječarska kotlina. Rtanj je strmo uzdignut između Crnorečke i Sokobanjske kotline. Posebno je strma njegova istočna strana. Na istočnom delu grebena je viši kupasti vrh Šiljak (1560m). U Šarbanovcu ima dosta pašnjaka i livada. Brda se protežu celim selom. U okolini Šarbanovca se nalaze i ostaci vulkanskih kupa i kratera: Tilva Njagra, Tilva Roš, Tilva Mika. One se nalaze jugozapadno od Brestovačke banje. Oko sela ima i kraških oblika reljefa. Takav oblik reljefa su Zlotske pećine kod Zlota koji se nalazi nedaleko od Šarbanovca.

Reke koje protiču kroz Šarbanovac su Crni Timok i manja Šarbanovačka reka. Timok je najveća reka u istočnoj Srbiji. U Šarbanovcu ima dosta potoka, Punđilov potok, Suvi potok, Zmijski potok i drugi. Najveći vodostaj je u proleće, a najniži vodostaj je leti tačnije u julu i avgustu. Crni Timok i Šarbanovačka reka su veoma značajne za stanovnike Šarbanovca, zato što ljudi nemaju dovoljne količine vode, koriste vodu iz reke za razne svrhe, pre svega za navodnjavanje polja.

Osnovna škola se nalazi u centru sela. Podaci govore da je škola počela sa radom još davne 1860. godine. Za vreme Prvog svetskog rata škola nije radila, a za vreme Drugog svetskog rata rad u školi nije prestajao. Škola u Šarbanovcu je danas savremena vaspitno-obrazovna ustanova sa predškolskim odeljenjima i đačkim kuhinjama kako u selu tako i na Timoku. Škola u centru sela je osmogodišnja a na Timoku četvororazredna. Nastava u školi se odvija u savremenim uslovima. U centru sela nalazi se još i Dom kulture, 3 prodavnice, ambulanta, kafana i kafić.